There's always
something better
round the corner

22.11.2017.

Repeat

LIjepo je nalakirati nokte i divit se kako je dobar lakic. Terapija. I piva i cigara, dok sam sama u kuci. Odron, znam. Ali nekako kontam pa sta ako mi se pije pivo i pusi cigara dok jednu te istu pjesmu vrtim po n-ti put danas. A ne valja pit sjeban, rek'o mi profa jednom. Tako se postaje alkos.

A prosla je trideseta i ono divljanje prije rodjendana. Zasto se ne mogu poslozit?

Previse slusam podcaste i postajem svjesna da smo svi mi sjebani. Ja sam uvijek koliko god bila nesretna u ljubavi, bila sretna generalno. Ljudi se cudili kad kazem da sam sama a  sretna. Sad sam nekako anksiozna, prolaze mi dani a ja ih samo vidim kako propadaju ni u sta.

Imala sam i fazu od tri dana da ne vidim smisao zivota. Ali bas nikakav smisao. Pa sam se cupala, dozvala nekako. Ali nisam sretna. Mislim da nisam ni depresivna, ili nemam kad biti.

Pustila sam ga da me otprati kuci. I kad mi srce nije prepuklo od silnih zagrljaja. Plakala sam jucer cijeli dan. Ono otuzno tuzno otuzno plakanje. Bez zvuka, kad ti samo suze klize niz obraze. Onda neko njegovo kvazi priznanje da mu nije svejedno ali da ne moze. E tu sam prepukla, prejecala.

Ja se mogu pomirit s tim He's just not that into you. Prevarila sam to u sebi, izvakala, ispljuvala, popisala..sve. I onda mi govoris da ti je stalo. Osjetila sam ja da ti je stalo, ali ocito ti nije dovoljno stalo. Ili ti je dovoljno stalo da me jebes u zdrav mozak.

Ne kontam ja to. Jel to borba sam sa sobom ili cisti bezobrazluk?

 

14.11.2017.

Mindzer

Crkli su mi svi punjaci u kuci. Mislim pise da pune ali lazu. Svi uredjaji na 3%. Mislim nije da me sad hvata panika ili nesto ali mi gluho u kuci. Nemam tv nit ga namjeravam kupit. A tipkam s digitrona iz osamdesetdruge. Fakat. Ne podrzava youtube.

Imam knjigu. Tri knjige koje citam istovremeno, ali ako pocnem citati knjigu zaspat cu za tri minute. A to bi mi bilo bolje od zurenja u monitor nakon sto sam vec to radila osam sati danas.

Ali dzaba sve to govoriti.

Mislim ovaj laptop sam i namijenila za to da pisem i sad ne znam sto se zalim. Znas ono kad pogledas kako Carry to radi pored prozora s cigarom u ruci. Eto i cigara i vino i kvazi laptop. Svidja mi se.

Ustvari sam rekla sebi da cu pisati jer mi mnoge stvari prodju kroz glavu i ostanu neizrecene jer vecinom zelim da to podijelim s njim, a opet ne znam da li bi me shvatio pa onda odmahnem glavom i zaboravim. A bude tu predobrih misli.

Ooj sidestory, instalirala ja Tinder i onda cujem raju da ga zovu Mindzer, pa me bi stid haha. Elem znala sam ja to, jer lately slusam podcaste, vecinom americke pa sam u toku tih trendova. Ali sad nisam ja to instalirala da nadjem fuck varijantu, jer ja da hocu fuck varijantu imala bih s kim. Nego ja to ne znam. Ne znam iskljucit emocije nikako. Vec sam to jednom napisala, ja se poljubim i zaljubim. K’o da mi je 16. A bgm duplo.

Mislim kad kazes imas 30 godina, jednostavno ljudi ocekuju da se ponasas na odredjen nacin. Kao jbt sex je normalna stvar, sta ti je, imas 30 godina, podrazumijeva se da ti to mozes uraditi onako. E pa ne mogu, ni sa 16 ni sa 30.

Ponekad pozelim da mogu. Ono who gives a fuck. A nesto me koci. Mozda su to neke stege koje imaju dublje korijene. Usadjeni moralni kodovi. K’o bi to sad analizirao, a kasno da se sad mijenjam. S tri’est.

Elem, Tinder. Instalirala i ne znam ocekivala ja bum neki. Ono slike, mazi desno, mazi lijevo. I namazem ja par puta i skontam da je to tako povrsno da ne mogu. I jos pise: Put the best picture of yourself, tako nesto. Neko sad treba mene vidjeti i vidjeti sve sto ja jesam na osnovu slike?

I izadjem i kontam trebam ja deinstalirat ovo sranje, sta ce mi.

Kad eto ti javlja se onaj sto bih ja njemu svasta pisala (na fb) i umire mi od smijeha, djes’ ti Tinder.

Ja propala u zemlju, ali naljutim se i ono kao sta je tu toliko smijesno?!

I ne izbrisem. K’o iz inata. Yes aha. Nego je meni trebao neki brzi fix, da je naci nekog da sto prije izbrisem ovog da nemam poriv njemu da pisem nego nekom drugom.

Ali momenat kad ti kaze you have a match!! Jebena psihologija. Nije to glup covjek napravio. Mozda i jest glup, ali potez mu je bio pametan. Upali se nesto u glavi.

Pisem ja drugarici aaa imam match, kao da sam na bingu dobila. Pa dobro ne bas na bingu, ali ono raaaadi!

Svi su tu izgleda da provjere je li radi.

I sta znam, dopisujes se s par ljudi, ali to je sve u momentu i ako valjda ne bude bum tras trs, sva komunikacija umre. Nece niko na Mindzeru da prica.

Zato valjda i jest Mindzer.

I jos ga nisam izbrisala.

28.02.2017.

Younger

Sutra mi je rodjendan. Trideseti. Puno gledam TED govora o samoaktualizaciji, samopomoci i ostalim sranjima.

Ne mo┼że meni niko pomoci. Hvata me panika, pokusavam da ne mislim da je danas zadnji dan da imam 29 godina.

U biti nikad se nisam bojala niti starenja, niti onog sto ti drustvo namece da moras uraditi do odredjenih godina. Mislim isao je zivot ok, osnovna skola, srednja skola, faks. Sve navakat. Bez vecih problema i tegoba. Onda su pocela sranja: Naci posao u ovoj zemlji. Preteskih pet godina mog zivota: jedna ribica koja je stvorena da bude nesretno zaljubljena u nekom malom ateljeu gdje ce da pise pjesme o svojoj nesretnoj ljubavi, gdje ima par dobrih prijatelja i dobrog vina. Ja sam stvorena za melanholiju tesku. I mislim da bih bila dobra u pisanju pateticnih pjesama. Nekad sam bila, dok to nisam ubila u sebi. Ubila da bih prezivjela. Cak i ovo zvuci pateticno.

Eh, ta ribica odluci da sebe preodgoji. Sad ces biti zmaj u ovom biznis svijetu. I nije da me ne privlaci ta pomisao: uspjesna poslovna zena sa mnogo obaveza i malo slobodnog vremena. Imam ja taj drajv u sebi, ambicija neka da zelim vise i da znam da mogu bolje.
Ali ona melanholija mene uspava. Zelim ja, radim, trudim se, ali ponekad samo odlutam i mjesecima ne radim ni na cemu da moja karijera bude bolja. Ribica se prepusti struji pa gdje me odnese.

Zbog tog me drma panika pred ovu tridesetu. Sta ako ostanem ambicija u pokusaju. Prosjecna. A panic monster se ne oglasava da uradim nesto po tom pitanju.

Radim ja, radim i mimo posla i radim i mimo mimo posla. Puna sam obaveza. Neke placaju racune, a neke me ispunjavaju toliko da bih ih mogla raditi do kraja zivota. I to mi daje nadu i svrhu u zivotu.

Drugi razllog panike je: sama sam. Sama sam i u svojoj glavi ne mogu se zamisliti da imam nekog i da je normalno. Moje dvadesete, i to je izgleda sto me najvise boli, su prosle u nesretnim i nedefinisanim odnosima. I nastavljam ja istom stazom. Kazem sebi: neces vise ulaziti u odnose koji nisu definisani ili jeste ili niste. I dzaba, opet ja isto. Bas ponekad sebi izgledam ocajna te ljubavi i konekcije s muskim rodom da lelujam u odnosima i prihvatam opustene opcije jer smo se povezali na dubljem nivou.

Nekako se uvijek vratim na mr Divnog i kako sam prije nego sto cu ga upoznati tacno znala sta zelim i bio je on. A moj manjak samopouzdanja i onaj strah da ne budem "teska zvocava zena" me uvede u odnose kad je meni sve ok. Postoji prvobitni strah da udjem u vezu, pa ja to lagano distanciram jer ja ne zelim biti u vezu s A. - to ovaj strenutni nedefinasani. On je predaleko, preslobodan je za moje ukuse i meni ovo ovako odgovara. Mislim sigurno bi mi odgovaralo da imam 21. Eto i mrzim se i zbog ove recenice. Kontradiktorna sam. Pa sta ako mi nije 21 nego 30. Jesam li pokleknula nad drustvenim normama i pritiscima da poslije tridesete moras nesto ili si nista?? Eto moje dileme. Elem koliko god meni odgovaralo definisano s A. ja se zaljubim. Ja ako se u dva navrata ljubim s nekim ko mi se svidja, a ko je jos njezan i divan, ja se zaljubim. Zaljubim se koliko god ne zelim da se zaljubim. Pa postanem manijak koji ne spava po noci, vrti filmove, hvata me nervoza i ubijem svu ljepotu odnosa koji je bio na pocetku.

Uglavnom, sutra mi je trideset. Nista mi u glavi nije poslozeno.

Odjava.


Stariji postovi

MOJI LINKOVI

Little Me


Lyrics



Credits
Counter : 22534
Designer : HonestSmile <3